O čemu se ovde u stvari radi?

Razvoj moderne psihologije ne daje adekvatan odgovor na pitanje razlike u ponašanju pojedinaca.

Različite teorije opisuju samu psihu čoveka i modele uslovljenosti pojedinca raznim faktorima.
To dovodi do nastanka opisa poremećaja u ponašanju usled sličnih faktora. Međutim, ono što je osnovni karakter nauke, a to je ponavljanje radi dobijanja istog rezultata, upravo je kamen spoticanja sagledavanja opsega razvoja čovekove psihe. Pojasniću.

Razlika svih ljudi na ovoj planeti, bukvalno svih, jer nema dva ista (što je košmar svakog naučnog eksperimenta) je u nivou svesti. To znači da se svaka jedinka na ovoj planeti kreće u razvoju svesti koji možemo zvati evolutivni put razvoja pojedinca.

Raspon tog razvoja možemo najbolje sagledati ukoliko posmatramo njegove dve krajnosti, a to su:
– najniži oblik svesti (uzećemo ljudoždera kao primer najmanje empatije prema okruženju)
– Sveca (čoveka koji je dostigao potpunu spoznaju svega)

E sada, jako je važno posmatrati Sveca sa naučne tačke, a ne religiozne niti filozofske.
Jako je tužno za razvoj moderne psihologije što je primat nad tim oblikom čovekove svesti nekako otišao u ruke raznih religioznih organizacija, ili filozofskih teorija, a sve zbog toga što Svetaca nema puno, a još manje onih koji su učestvovali u naučnim eksperimentima.

Te dve krajnosti ljudožder i Svetac kao i sve između je okvirni raspon razvoja čovekove svesti, a zbog toga što ne postoje dva ista čoveka, taj raspon je različit za sve pojedince.
I sada, kako nauka, tj. kako moderna psihologija da napravi model kada su svi pojedinci različiti? Lako, da promeni pristup.

Prvo i osnovno je shvatiti da je uvek lako razumeti niže nivoe svesti, ali skoro potpuno nemoguće one koji su viši od nas. Tako je nastala filozofija. Recimo da možemo reci da je filozofija ljubav prema mudrosti onih koji su razvijeniji od nas. U isto vreme i naš nemir intelekta da se pomiri sa tim da mi još uvek ne živimo na tom nivou.

Jedan plastičan primer: Neki svetac opisuje realnost svog nivoa svesti gde je empatija potpuna, razumevanje realnosti života do nivoa kreatora Univerzuma i sve to zapiše na papir, ili neko zapiše za njega. Sada, taj opis čita milion ljudi, a svi različitog nižeg nivoa svesti (realnost života), i do kakvog zaključka dolaze?

Dolaze do raznih intelektualnih opisa svog razumevanja, logike svog nivoa svesti. I misle da su razumeli onog sa višeg nivoa, ali to nikako nije istina. To njih ne sprečava da osnuju škole svog razumevanja i dalje ih prenose. Apsurdno, zar ne? Pa ipak to se upravo dešava.

Sve ovo su posebne teme koje ćemo kasnije detaljno analizirati, ali sada idemo dalje sa ovim. Kako to da su svi različiti je veoma logična stvar svih nivoa jer je matematička. Niko nikada nije rođen u istom trenutku na istom mestu. Cak ni jednojajčani blizanci ne zauzimaju isti prostor pri rađanju. To je sve u fizičkom smislu, a psihičkom?
I tu dolazimo do tačke kada moramo da odlučimo kako ćemo dalje da posmatramo fenomen psihe. Da li kao instrument čovekovog života i razvoja ili kao svest?

Idemo na ovo drugo, kao svest. Tu nas čeka mala zamka. Ne postoji adekvatan psihološki opis svesti, više medicinski ili filozofski.
Zašto je to tako? Problem sa početka, nematerijalna svest nema materijalnih dokaza. I tu je kraj klasične nauke i razlog tako usporenog razvoja moderne psihologije. Kako pomoći tome, a ne napraviti još jednu teoriju u moru teorija različitih nivoa svesti.
Sveci su nam ostavili neke modele kako bi nam bilo lakše. Kao kada se penjete na neku planinu, a neko ko je već na vrhu vam govori koji put vam je najlakši jer je već gore i vidi ceo krajolik na kome se nalazite.

Dobra stvar je što ima više onih koji su se popeli na vrh i što svi isto opisuju sam vrh i predeo ispod njih na kome se mi nalazimo, što znatno olakšava da napravimo dogovor kuda ići, ili ne? Izgleda da ne, jer i u praksi vidimo da se ljudi nižih nivoa od Sveca ni oko toga ne slažu.

Zbog čega? Pa razlika u nivou svesti pojedinca i još jedne stavke koju ne biti Svetac donosi. Identifikacije. Taj proces je moderna psihologija dobro proučila. Do stanja Sveca koje je oslobođeno pogrešnih identifikacija svako stanje pre toga ima određenu identifikaciju.
Taj fenomen ne može da se izbegne, kao ni disanje. Možda nije loše reci da niži nivoi svesti imaju jace i postojanije identifikacije (Nacija, tim, brend, grupacija, društvo itd.) dok viši imaju fleksibilnije i sklonije brzim promenama (intelektualci, mislioci, filozofi, naučnici) ali su ipak tu.

Dobro, kako onda da pomognemo razvoju moderne psihologije? Pa nikako, ta nauka se zato prirodno i razvija u sagledavanje oblika poremećaja čovekove svesti i načina da se bolesna stanja eliminišu ili ublaže. Jedino što možemo je da postavimo prava pitanja. Ukoliko postoji jedinka koja je rođena kao ljudožder i ona koja je rođena kao Svetac, zašto je to tako?
Zašto nisu svi rođeni kao Sveci odmah? Ovo bi moglo da bude ispravno pitanje.

E pa jedan od sledećih koraka je postavka reinkarnacije u jednačinu. Na ovu rečenicu ce mnogi negodovati, ali samo budite otvorenog uma da saslušate do kraja. Čitava priroda je u stanju razvoja i evolucije pa tako i svako ko je rođen ili se rađa. Reinkarnacija pretpostavlja da ste krenuli u evolutivno putovanje kao potpuno nerazvijena svest te da se rađanjem ta svest unapređuje spoznajom i time stiče novo adekvatno telo. Primera radi, prošlog puta ste bili tigar u zoološkom vrtu, a sada ste prvi put rođeni kao čovek. Vase navike su još uvek „tigrovske“ da tako kažemo, ali se to polako menja.

Primera ima puno i o tome ćemo kasnije u nekom drugom tekstu.
Sada samo otvaramo teme za razmatranje.

Nastavak sledi uskoro na našem blogu.

Tekst pripremio: Zoran Mirjanić